Za moju dragu devojčicu-lutalicu, koja nikada nije uspela, a možda nije ni htela, da ukroti nemire u sebi i pronadje mir sa samom sobom. A tako je lepa! Volim te ludice mala. Do neba!
***
- „Zdravo, kako si?“
- „Hvala na pitanju, dobro, kako si ti?“
- „Hvala, dobro, kako tvoji?“
- „O, dobro, hvala, izvini žurim! Zdravo!“
- „Zdravo.“
***
Bežim, udaljavam se žurnim koracima, jer ne mogu da gledam tvoje oči. U njima je uvek neka seta i pitanja: zašto, šta bi bilo, da je bilo, zašto… Bežim, jer se osećam neprijatno.
Nikada se nisam pitala šta bi bilo, da je bilo, to su isprazna pitanja. Na njih nikad ne dobiješ odgovor. Kuća na Senjaku, stan na Vračaru, troje dece, spašavanje pasa lutalica. Letovanje u Španiji. Zimovanje na Kopaoniku. Prase od marcipana, buket crvenih ruža, izlet na… Bilo bi baš sve kako ja hoću. Tako je dosadno, kada je sve po mom. Ti nisi imao mašte. To je razorilo tvoju luku.
Nikada se nisam pitala, zašto bih, sada to više nije važno. Nikada sebi ne postavljam takva pitanja, ja samo živim život, onako kako mi je nametnula sudbina, onako kako moram.
Moj život. To je već priča! Moj život je kao reka. Nikad ona ravničarska. što lenjo zapljuskuje široke obale, natapa njive i cvetne aleje. Uvek ona planinska, sa brzacima koji nemaju vremena da bace pogled na stenovite obode, zapenušana, virovita. Taj vir vuče, najjačom silom i ostavlja te bez daha. Nadiruća reka sa vodopadima, visokim, koji se svom snagom obrušavaju niz planinsku liticu, stvarajući iluziju duge i šarenila.
Moj život je reka ponornica, nestaje u dubinama majke zemlje, rovareći njenu utrobu, tvoreći tunele od čistog kamena. U tišini podzemlja. Tražeći svoj prirodni put do mirnog mora. Da zastane, da predahne, da se sjedini sa spokojem nepreglednog prostranstva. Da se stopi sa tom veličinom, predahne i nestane u beskraju. Kada izroni, ona rasprskava milion kapljica i leti beskonačnim prostranstvom vazduha, pun krug, ceo ciklus… Pulsira… Peni se i šumi… Urliče… Komponuje muziku i peva. Snažno. Ona živi svoj sopstveni, neobuzdani život, bez brana i ustava. Bez mostova…
Tvoj život je peskovita obala. Prostrana, ušuškana u toplinu, sa akacijama i bokorima šarenog cveća, posadjenim po strogo utvrdjenom planu. Tvoj život je mir i tišina, isplaniran do detalja. Bez mane i greške, sve po protokolu, baš onako kako treba. Nikako drugačije. Mirna luka, u koju uvek možeš da se vratiš. Tvoj život je široka nerazudjena obala. Svaki otisak stopala, svaki trag, treba da bude baš tu… Pojas za spašavanje, gumeni dušek, šarena lopta, suncobran i ležaljka.
Da je planinska reka odlučila da umiri svoje virove i brzake. Da je samo želela da odustane od svojih ponora i potrage, da je umirila svoju snagu i stala. Da se pretvorila u jezero i ostala… Da je planinska reka postala jezero, zeleno i mirno. Providno i bistro, milovala bi ona tvoje obale do kraja vremena. Bila sigurna u svom miru. Zaštićena od neizvesnosti, od lutanja i potrage. Da je moja reka mogla da obuzda svoju snagu postala bi tvoje jezero, carovala u večnosti…
Ili presušila, od dosade. I nestala.
Predivno je. Zaista predivno.
Writing, hvala ti. Trudim se!
))
Ja tebe zaista ne umem da komentarisem
Ti si jos jedna carobnica reci.
Casper, hehehehe, hvala ti puno, dobri duše. Ma komentariši slobodno.
)))
Bolno poznato.
Pozdravlja te Reka koja plavi svoje obale, koja je izabrala trnovit put…a mogla je imati život iz bajke, ono što majke sanjaju za svoje kćeri, i devojčice tajno upisuju u spomenare svojih želja o idealnom.
Ovo je tvoja najbolja priča.
Znam po tome što me boli, steže oko srca.
Ludi vrabac, ako se sećaš, ovo i beše napisano za jednu reku. Za onu koja plavi svoje obale, za onu neukrotivu, nezaustavljivu, bez brana i mostova. Za onu koja, mimo svih pravila, iako nije okean, ima i plimu i oseku i cunami i tornado i dugu. I sopstveni vulkan.
))
Ne mozemo da menjamo ono sto sustinski jesmo, mozemo samo da mislimo da menjamo privid, da zavaramo one koji nas povrsno posmatraju…:)
Pozdravljam te draga moja i volim ovoliko
p.s
Nikada, nikada , nikada ne razmisljaj sta Bi bilo da je Bilo – cim nije BILO, nije ni trebalo da bude. End.
Ana Gram, dobrodošla, ti tono čistih emocija. Ne, ne možemo menjati našu unutrašnju strukturu. Onu koja nas čini onima koji jesmo i koji ćemo uvek biti. A, ni ne treba.
)))
P.S. Ponekad se pitam. Svodjenje računa, kad-tad dodje na red.
)) I znam, tek na kraju puta, shvatiću na kojoj sam raskrsnici odabrala pogrešan pravac. :(
Mislim da bi presušila od dosade, pa makar dobila „ Prase od marcipana, buket crvenih ruža „…prase bi presvislo,
ruže bi uvele…
Sanjarenja, slika kaže više nego hiljadu reči. Sirota gica, stvarno se skvocala.
))))
Neke reke nikad ne postaju mirna jezera, još manje baruštine.
Njihov tok nemira, ponornice i brzaci, lepota obala, daju im dušu.
Od izvora do ušća nestašne, na momente mirne, plodonosne, neke reke ne umeju da imaju miran tok…Kad bi se promenile, bile drugačije, ne bi više bile one
)
AnaM, samo ona reka koja se izliva, može sebe nazvati plodonosnom. A te su reke i najopasnije i najbolje i najhranljivije i najubitačnije…. To su najveće reke na ovom svetu, poznate od postanka…. One, pak nemirne, brze i burne, nisu toliko opasne, ali istom snagom dave i vuku na svoje dno. Ali, sve reke su takve. Ko ne zna da pliva, neka u reku ne ulazi.
))
Znam da plivam, ali ne u reci
)
Koja reka potseća na tebe??
AnaM, Samokovka. Znaš je!!!
)) I na tebe me podseća!
ko bi ga znao reći…
Šuky, niko, onaj ko se udavio, više nikada ništa neće reći.
))
Roksana, ti predivno pises, znam da se ponavljam, ali eto…moram ti ponoviti…a odgovor na pitanje gde si pogresila, neka budu ovi Mikini stihovi
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se oduprijeti možeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
vidjeti….
Luna, hvala ti. Mika je odgovorio na jedini i pravi način. Stihovima besmrtnim. A svaki stih mu je istina, velika.
Mnogo dobro napisano, prepuno strasti i osećanja.
U mladosti i ja bih tako birala, sada bih radije mirnu luku i sve to što si opisala na početku, osim ako uz to ide alkoholizam i batine.
Vreme koje prolazi menja našu dušu.
Nena58, vreme nam ne menja dušu, ona je nepromenjiva, menjaju se samo naše mogućnosti.
)) Nažalost. 
))
Neke stvari jednostavno ne idu zajedno. Nismo svi stvoreni da volimo isto.
lonacipoklopac, u tome leži draž naših života. Različitost!
Ovo je definitivno, za mene, omiljeni kutak Blogograda
Uživam dok čitam tvoje riječi, toliko je istine u njima…
Dalia, sve mi smo neke reke. A nijedna se reka ne može umiriti za uvek!
)) Hvalati, puuuuuno!!! 
))
Ja mislim da je ovde ama baš svaki komentar suvišan.
Znaš da čitam.
Mesečina, znam, uvek! Šaljem poljubac i zagrljaj, najjači!!!
))
Uf, taman! Baš mi je trebao taj najjači! :*
Mesečina, smatram da si uzvratila, trebao je i meni.
)) 
)) 
))
Planinske reke su najlepse!
Odusevljena sam tekstom…
Merkur, draga planeto, hvala ti puno!!!
))
Roksi, da li sam ti već rekla da mi tvoje reči svaki put dodirnu dušu? Kako da komentarišem? Svaka reč bi zvučala siromašno.
Razmišljanka, pa gde si ti meni? Zabrinula sam se, jako!!??
))
Ne brini, draga. Skupe se ponekad nemiri, kolena klecnu, ali onda ustanem, oduvam prašinu i nastavim dalje…
Razmišljanka, znam, tri dana ne otvaram šalukatre. Došle danas zabrinute komšije. Ja u penjoaru u 15 h. Ali bar se malo odmorih.
)) Idemo dalje, srce! Idemo dalje. 
))
Hmmm, da je bar došao zgodni komšija, a ti gola ispod penjoara…
Ne damo se slomiti!
Razmišljanka, ja 300 bulja ispod penjoara.
)) Nešto mi ‘ladno. 
))
Roksana, divnog li teksta. Volela bih da mogu da izrazim osećanja kao ti. Ali, dovoljno mi je što sam našla bar neki svoj deo u tvojoj priči!.
Impresija, ako je tako, i meni je milo. Ti bi mogla upotpuniti post svojim slikama. Tek tada bi sve došlo do punog izražaja.
)) Hvala ti! 
))
Jao, Roksi, šta sad da kažem na ovo….
Samo sam zanemela…
Mislim dobro je, nemoj da brigaš…
Samo ne znam kako to da reknem
Mućkos, Hvala ti puno. Milo mi je ako ti se dopalo!!!
nemirna reko,koliko su mi nedostajali tvoji divni i originalni tekstovi,jedva sam cekala da citam
ajde da probam da upotrebim mastu…skliznula sam sa stolice poput vodopada kada sam procitala reku.naravno,i svi drugi su sjajni!
k1ssyfac3, draga, nedostajala si i ti meni, jako. Hvala ti, čitamo se mi ponovo!!!
)))
