Ne razumem zašto kažeš da sam ti najlepša kada sam ljuta!? Moja lepota podleže promenama, oscilira i varira u zavisnosti od mog raspoloženja. Lepa kao vučica iskeženih očnjaka? Ti nemaš predstavu šta je lepota. Ni šta je dobrota. I posmatraš me kroz prizmu tvoje bolesne potrebe za posedovanjem. Ne shvataš da što se ti više trudiš da me zadržiš, ja više izmičem. Tvoja klopka ja za nekog drugog, ja ne nasedam na te niskosti. Potrudi se da me vidiš onakvu kakva stvarno jesam, tada ćeš shvatiti, došao si prekasno i nemaš snagu da obuzdaš sunovrat. Tvoja jačina nije u tvojim rukama, ni u mislima, zapravo ja je uopše ne primećujem. Bojim se da se previše oslanjaš na kalkulacije, premalo na instinkt. Ti mene ne poznaješ i nećeš me nikad spoznati. Mom oku malo toga može da promakne, moj osećaj me retko vara. Nisi ti za mene.
Nisam ja za tebe. Moje su misli upućene sasvim drugim stvarima, nepoznatim predelima, ljudima koje nikad neću sresti, mašinama koje još nisu izmišljene, cveću koje nije procvalo, suncu koje nije zarudilo. Ne postoji crno ili belo. Ne postoji dobro ili zlo. Ne postoji pogrešno i tačno. Ne postoji pravedno i nepravedno. Niko i ništa to ne može da promeni. Ljudi su kompleksna mešavina belog kada izgori. Izgorelo belo je prljavo belo, sivo. Kada belo izgori dobiješ crno sa belim mrljama. Negde su se, u nekom lavirintu, pomrsili tvoji končići i izgubio si osećaj za realnost. Nisam ja ni dobra, ni plemenita, bar ne za tebe.
Ne postoji crno i belo. Spektar nema te boje. Postoji rumeno, kada jutro zarudi, postoji purpurno u predvečerje, postoji azurno u laguni i srebrni zrak meseca. Da li si slep za boje? Nije u meni samo lepota, nije u tebi samo dobrota. Ti si sa zapada, ja sam sa istoka. Istok i zapad su dve suprotne strane. Ti ćeš me povrediti. Povrediću ja tebe. Vratićemo se na nultu tačku. I onda ću početi, polako da te mrzim i poželeću da te nema. Odustani na vreme, dok još ima vremena za bolje. I ne trudi se da me razumeš, ne razumem sebe ni ja.
Tako sam i ja govorio (da ne kazem Zaratustra)! Samo si ti to mnogo lepse napisala! Cao
Marco, Učitelju, progovori opet, svaka ti je mjestu.
))) Hvala ti. 
)))
A da li je ikada moguće sasvim poznavati sebe? Zatim, da li je moguće upoznati drugog? Dovoljno je da osećamo onog koga volimo, a druge i ne moramo.
Roksi, ti postaješ vodeći pisac Blogograda, čestitam!
Sanjarenja, mi se učimo dok smo živi kroz naše pogrešno, ili pak pravilno, odabrane staze kojima hodimo. I nakraju puta, sigurno ću se zapitati šta sam sve mogla, jer se nisam našla u situaciji da proverim sebe samu. Zato čivot i jeste čudo. Retko ispunjava naše želje, samim tim, one ispunjene dobijaju na značaju i veličini.
))
))
Hvala ti na komplimentu, baš prija!!!
U kutiji je ono što si uvek najviše želela!!!!
„Mom oku malo toga može da promakne, moj osećaj me retko vara.“
Ta sam =)
Divno Roksi, nego da mi je znati gde nabavljaš te divne slike =)
Mućkoš, zato se valjda i nadjosmo i prepoznasmo!
))) Slike su sa neta, mislim da je ova fantasy women. Evo još jedna koja mi baš na tebe liči: 
))
ne vidim, ne vidim… nestalo je
Mućkoš, ne znam kako ne vidiš, stalno je tu,
Ponekad je kazna znati sve unapred…budi ponovo luda i naivna!
Pozdrav!
Hehehe, stepski, samo nas ljubav čini ludim i naivnim. Pa, hvala ti!!!
))
Svaku si reč potrefila. Čudno je kako ljudi slično misle
) Al’ ne napiše svako na ovakav način.
Ljub!
Mesečini!
)) Kakvo zadovoljstvo videti te ovde! 
)) Za tebe, mali darak u znak moje velike radosti. 
))
:******
Divno! :*
Mesečina, drago mi je da ti se svidja!!!!
A i kako bi razumela…
Šuky, jeste! Ja sam i sama sebi jako komplikovana!!!
))
Da…budi ponovo luda i srljaj srcem…
Jednom se živi.
Imaš li herca Tigrice?
Ili nema dostojnog Tigra?
Ako ga osetiš…kreni grlom u jagode.
Bez razmišljanja…putem kojim te srce vodi.
Ludi vrabac, možda mi je srce zamrznuto?
)) - pa gde stignem!
))
Možda ni tigrova nema više?
Zar grlom u jagode?
Per aspera ad astra, vrapčići, verujem!
Muškarci sa Marsa, žene sa Venere… ko koga da razume… ali ne odustajemo u pokušajima
Iluzija, jednostavan i toliko istinit odgovor!
))) Ko odustane ide u ćošak da kleči na kukuruzu!!! 
))
Instinkt je čudo. Mene skoro nikad nije prevario. Ali, sa druge strane, nekada bismo ga trebali i ignorisati da se uvjerimo da li griješi ili ne.
lonacipoklopac, instinkt i jeste čudo. I ne treba ga ignorisati, možda se treba upustiti, ali biti na oprezu, za svaki slučaj. A možda ja sada i lupetam, ko će ga znati!!!
)))
Toliko dobro napisano da ja nemam komentar, samo pohvale….
Casper, puno ti hvala. Raduje me što si se doselila u naš lepi grad.
))
Roksi, napisno…boli glava..hiiihi…to je moj omiljeni izraz za nešto jako, jako dobro…
A instikt…kad god ga nisam poslušala, strašno sam pogrešila…pozzz
Luna, hvala ti, dobar, stari izraz. I sama ga nekad koristim.
)) Instinkt je čudo i ne treba ga zanemariti, nikada. 
))