Bilo bi dobro da je svima isto dato, ali nije. Loša vremena za običnog čoveka, loša vremena. Leptir živi samo jedan dan, da li on spozna suštinu življenja? Svi oni rodjeni na pogrešnom mestu, uz pogrešne ljude, imaju li istu šansu sa onima koji to nisu? Kada se boriš za koricu hleba, imaš li sredstava i vremena za usavršavanje intelekta? Nije nam svima isto dato, zato prigrabi i zagrli sve ono što možeš i usvoji ga, kao svoje sopstveno. Možda si jedna od onih kojima je sudjeno da menjaju svet, jer znam, za mene je kasno.
U hvaljena i grđena Titova vremena je mogao da se školuje svako ko je hteo i znao je da će dobiti posao od kojeg će moći da živi. Danas nije tako, često održavanje egzistencije onemogućuje školovanje, a posao je daleko od garantovanog.
Sanjarenja, a po tom vremenu najviše pljuju oni koji su se najviše okoristili. I ti isti su nam doneli ovo novo „berićetno“ vreme. Ako mladi na vreme ne shvate šta im se sprema, teško njima!!!
tužno i teško doba…
Mućkoš, da tužnije i teže, čini mi se, ne može biti!
Hajde, drage moje, glavu gore:)
Jesu vremena teška, ali mi smo žilavi.
Sećam se dok sam radila u privredi, više puta su mi radnici govorili: Eh, gde bih ja bio da sam imao pare da se školujem? otkud on zna da su moji roditelji imali pare
Ne shvataju, u to vreme nisu pare školovale, nego da izvinete, zadnjica, ko je sedeo i učio, taj se školovao. Ja sam bila iz osrednje porodice, ali moj muž i još neki ljudi koje znam, završili su fakultete, a da jedan jedini dinar nisu od roditelja dobili. Jedino što su dobili je dozvola da odu od kuće, da ne moraju da ostanu na selu kao radna snaga.
Neno, mi smo žilavi i šta smo imali, imali smo. Šta smo uradili, uradili smo. Ali ove nove generacije neće imati ni deseti deo onog što smo mi imali, a ni volje, ni entuzijazma nemaju. Ubijeni u pojam, kao i njihovi roditelji, poslednjih par decenija. Molim se da skupe snagu i izbore se za sebe, jer su prepušteni sebi samima. Nažalost.
Samo naizgled imaju svi istu šansu…
Iluzija, samo na izgled. To si dobro rekla. Današnja omladina je prepuštena sama sebi i surovom novom dobu koje drobi nejake i nepripremljene.
Nikada nije kasno. Ali, što se tiče nejednakosti, tu si u pravu. Nekima je najveća briga gdje će otići na zimovanje dok neki brinu kako će prehraniti djecu. I najtužnije je to što je ta nejednakost i nebriga za druge ukorjenjena u nama i treba mnogo, mnogo ulaganja, truda i zajedništva da se koliko-toliko iskorijeni
Lonacipoklopac, nikada nije bilo toliko različitih aršina i toliko nejednakosti kao sada. Bar ne u ovoj zemlji. Ranije se znalo ko je aristokrata, ko je seljak, ko je radnik. Sada vlada kvazielita, folk pevaljke i korumpirani političari. Teško ovim mladima na kojima svet ostaje.
Tužan kraj ako zaista veruješ da je kasno. Tužno je odustati od sebe. da li si sigurna da na to odustajanje možeš da pristaneš? Tužno
Tanjanakić, nisam odustala od sebe, nisam odustala od onih do kojih mi je stalo, nisam odustala od ljudi, življenja, malih radosti… Ali, na mladjima svet ostaje. Da ja sada nešto menjam i utičem na tokove istorije… Za to zaista mislim da je kasno. Mada, ko zna…. Nikad se ne zna… U osnovi sam optimista, da nisam, verovatno ni ne bih bila ovde, sigurno ne bih pisala… Veliki pozdrav Tanja!
))
Hm,ja sam definitivno rođena na pogrešnom mestu,među pogrešnim ljudima…
Svet ne može da menja jedna osoba,ali ako svako po nešto promeni,svet će biti lepše mesto za život
A da nam je svima isto dato,ili oduzeto,da li bismo bili takvi kakvi jesmo…?
3msc, zajednićkim snagama mogli bismo mnogo toga, samo nam treba pokretačka snaga da pokrene lavinu.
)) I u pravu si, naravno. Da nam je svima isto dato, svet bi bio dosadan. 
))