Postoji izreka koja kaže da mi ne biramo prijatelje. Prijatelji, kaže izreka, biraju nas!
O, da, ima istine u tome. Mnogi su me tako našli. Mnogi su prošli kroz moj život, ne ostavivši trag. Prijatelji… Ili neprebolnu ranu. Prijatelji…
A onda sam odrasla. Naučila da ne dotičem baš svaku ispruženu ruku. I vruće i hladno peče. Jako! Ne dodirujem, ne puštam više da tako lako udju kroz dveri mog bitisanja. Nije svima tu mesto. Nisam ja za svakog. Meni prijatelj nije više lako biti.
Sada biram ja. Polako, oprezno… Plamen je to ili led. Neću da se opečem, hoću da se ugrejem. I hoću da znam da će biti tu onda kada treba. Kada se smejem, kada plešem, kada moja snaga vrca, neobuzdano. Da se raduju i igraju sa mnom. Da zapevamo zajedno. Duet ili hor, sasvim svejedno.
Hoću da znam da će biti tu kada plačem, kada me lomi, kada se gušim. Kada je teško i kad ne znam gde bih… Kada bura tuče. Da ne dozvole da potonem. Da me ne daju… Da tuguju. I da ćute sa mnom.
Da budu moj svetionik, moja zvezda vodilja. Moje oči, moje sunce, moje sve.
Meni prijatelj nije više lako biti. Ja prijatelje sama biram. Pažljivo, kao grimizne jabuke, kao dijamantski prsten, kao bisernu ogrlicu. Oni su moje bele perle. Moji dijamanti. Oni će trajati večno. Uvek će biti tu, postojani i verni. Da pevaju ili da ćute.
Nema ih mnogo, ali je njihova vrednost nemerljiva. Nema tog aršina, ni karata. Nema te veličine sa kojom bi se njihova srca mogla meriti. Nema tog blaga za koje bi me prodali. Malo ih je, ali su uvek tu…
Zapitaj se koliko si sam sebi prijatelj i koliko pravih prijatelja ti imaš!
lepo si rekla „Nema ih mnogo, ali je njihova vrednost nemerljiva“ toliko ih imam. a i jedan je sasvim dovoljan ako je pravi!
k1ssyfac3, to si jako lepo rekla. Ako je pravi i jedan je dovoljan. Bitno je da je uvek tu kada nam zatreba!
Mogu na prste jedne ruke da ih izbrojim. Pravi su pravcati, neke poznejem duže neke manje… Ali tu su za mene, i kada se ne vidimo dugo, prijateljstvo ostaje iste jačine. Razumemo se, a umemo i da ćutimo tako da tišina nije neprijatna. Mnogo ih volim i čuvam…na prste druge ruke mogu da nabrojim drugove, koji su tu za mene, ali nisu tako bliski kao prijatelji, tišina sa njima nije prijatna. Svi ostali su mi samo poznanici… i nisu mi ništa osim ljudi s kojima mogu ta čavrljam u prolazu…
Mućkoš, u većini slučajeva je tako. Na prste jedne ruke! Oko nas je gomila ljudi, ko ti je pravi prijatelj pokaže se tek zapadneš u nevolju. Živa istina je ona izreka: na muci se poznaju junaci. E, kako se tada mnogi razbeže.
Baš tako, mala. Prijatelj se testira u radosti, raduje se s tobom, u žalosti, jer tuguje s tobom, i u običnosti, jer tada ume i da ćuti s tobom…
Sanjarenja, kratko i jasno. U jednoj, jedinoj rečenici sve rečeno i sve jasno k’o dan! I sve baš tako!
))
Ko je dobar svakome,nije dobar nikome!
Kazu,ako imas vise od dva prijatelja,zapitaj se kakav si ti prijatelj?
NE moze covek imati vise od nekoliko pravih prijatelja,ali moze ici kroz zivot i upoznavati odlicne,vanredno dobre ljude…
A ono nekoliko pravih prijatelja koje mso kroz zivot stekli,treba ih negovati i cuvati.
nikada ih vise necemo steci!
Pozdrav!
Stepskivuk: U moru dobrih i dragih ljudi koji su kroz moj život prošli i ostavili trag, onih par, na koje mogu uvek da se oslonim, čuvam kao malo vode na dlanu. Njih nazivam prijateljima, ostalo su drugari, poznanici, komšije… jednostavno dragi ljudi. Svako poznanastvo nas bogati na neki način, sa pravim prijateljima to bogatstvo je neizmerno. Pozdravče!
Ja ni u samoposluzi ne umem kasu da izaberem… Zato puštam da mene izaberu, jer ja sve potrefim, što kažu, kao prstom u pekmez.
Čak ni na fejsu nikoga ne zovem, čekam da budem pozvana:))
Imam prijatelje, ali one koji su mene izabrali, možda se bojim da ako ja budem birala ne odbiju me. Da, Frojd bi tako rekao:))
AnaMče, baš si me nasmejala. Biranje je mnogo gadna stvar. Ja kad biram voćke i povrćke obično nešto zasviram. Eto! Ali jednu dobru stvar smo obe uradile: odabrale smo jedna drugu i to je za svaku pohvalu. Obema po jedan mali + i jedna * na putu za rajske vrtove. 100%!!!
))))
AnaM, eeee, vidim da se slažeš!
))
Dobar tekst.
Topao, ljudski iskren.
Na prvi pogled si zahtevna, možda si zato i pitala na kraju koliko smo sami sebi prijatelji.
Kad se malo bolje razmisli, suština je pošten odnos, biblijski, ne čini drugom ono što ne želiš sebi.
Nisam sigurna da sam bilo kome dobar prijatelj.
tebi želim jednog ali vrednog kako napisa naša k1…
Neno, zahtevna sam, u pravu si. Od onih pravih, iskrenih prijatelja ne očekujem ni manje, ni više od onog što sam i sama spremna da im pružim, a to je celu sebe, sve što imam i što znam i sve što mogu, od srca. A to jeste mnogo. Nemam ih puno, svega par, ali i to je dovoljno. Važno mi je da su uvek tu kada mi trebaju. U znak prijateljstva tebi:
neko traži i bira a neko sedi i čeka da bude pronadjen i izabran,,, svako ima izbor. a da dli je uvek pravi… uglavnom pokaže vreme
domaćica, pokaže vreme, a još više i prilika. Postoje momenti kada su nam prijatelji najpotrebniji. Da podela sa nama i radost i tugu… Da budu tu kada boli i kada se slavi i kada lomi… Za tebe:
Imam prijatelja!
Da zajedno
slobodno letimo
put srećne zvezde.
Imam prijatelja!
Da zajedno
bose hodamo
po užarenoj
lopti života.
I smrti.
Imam prijatelja!
Da zajedno
ćutimo.
Da u tišini,
pogledima,
jedna drugoj
sve svoje
najskrivenije
tajne ispričamo
i da se razumemo.
Imam prijatelja!
Ja sam bogat čovek!
Hvala ti, AD, na tome!
A ovo mi se dopalo:)
Bravarice, to je prava posveta prijatelju. A ovo je za te od mene!
: )))
Bravarica,
))
To je najvažnije, da su prijatelji uvek tu i da smo mi tu za njih.
Iluzija, tačno tako, jer šta bi mi bez njih, ali i oni bez nas!