Svet je istkan istančanim nitima svile i čelika. Kao prozirna nežna paučina, savršeno delo malog predatora. U te niti svi smo upetljani, nevoljno plivamo brzacima života, ka konačnoj odrednici. Ona nas čeka, tiha i mirna, uvek spremna da nas prigrli.
Nauči da ne kidaš niti ispredene, jednom pokidane, spojiti se neće nikad.
Nauči da plivaš, poput delfina, njemu je i nebo potrebno.
Svet je Tvorac stvorio po sopstvenoj zamisli, a ne po našim željama. Rodjenjem, svet postaje naša kolevka, naš život, naš grob.
Ne prilagodjavaj svet sebi, uludo je! Prilagodi se ti svetu. Lakše ćeš spoznati svoje mane i vrline, budeš li učio od drugih. Oni su i pre tebe, bili tu. Oni su se prilagodili, oni već znaju tajnu.
Svet nije iluzija, svet je surova realnost, spremna da te obuhvati čeličnim kandžama, u vrtlog da te baci. Da uzima od tebe i ono što si mislio da samo tebi pripada. Da ti uskraćuje pravo na ostvarenje želja, snova i nadanja. Da te uguši!
Svet je svilena, šarena ešarpa, mekana na dodir, sjajna i lepa. Spremna da te utopli, ušuška, uspava. Da te ponese do beskraja, do zvezda. Da ti pruži svu radost življenja. Da ostvari sva tvoja htenja, duboko u srcu sakrivena. Da te ushiti!
Svet je čudesna tvorevina, jedinstvena i neponovljiva, od koje se sakriti ne možeš. Ti si njegov, neodvojiv deo. Samo sa tobom, takvim kakav jesi, svet je potpun.
Svet je satkan od svile i čelika. Moraš naučiti da balansiraš. Nauči da hodaš po žici!
„Nauči da ne kidaš niti ispredene, jednom pokidane, spojiti se neće nikad“ .
Tacno tako Roksana…
„Svet je satkan od svile i čelika. Moraš naučiti da balansiraš. Nauči da hodaš po žici!“
Nikada to nisam uspela sasvim da naucim…i mislim da i necu uspeti…
odlican tekst, onako bas po mom ukusu…svaka cast!!!!!
Luna, nauči li ikad iko!? Svet je takav čudesan splet raznih niti koje nismo u stanju da raspletemo, čak i da živimo duplo duže. I svi ga doživljavamo na svoj način i svi živimo onako kako mislimo da je najbolje.
Nadam se da ću naučiti da hodam po žici
Mućkoš, moraćeš da naučiš. Samo tako se kroz ovaj svet hoda. Balansirajući! Pozdravče.
Uh, jako mi se sviđa. Lepa poređenja i dubok smisao. Zaista odlično Roksana.
Writing, hvala ti. Post je nastao pre nekuh godinu dana. Na osnovu nekih mojih iskustava, došla sam do zaključka da možemo opstati u ovom svetu samo ako jako pazimo gde gazimo.
)
Pohvale za taj zaključak!
Hvala ti, puno!
b(l)oga mi… ja sam za to da menjamo svet! nešta nam se prozlio u protoku vremena!!!
jedna lepa pesma…
Bravarice, menjamo ga mi, menjamo. U stvari menja on nas, samo mi toga nismo svesni. A da se prozlio, prozlio se. Doduše i bio je zao još od Kaina i Avelja se kvari.
)
Hvala ti za pesmicu!!!
Kazu „ono sto gledas to postajes“, zato birajmo tu lepsu stranu svile i mekih niti, sto nas dele od predatora. Lagano u ravnotezi…
merkur, što ne dade savet u šta gledati!?
)
Ne dajem savete, iz principa
Izgledam pametnije
O, ljubi je majka!!!
)) Ama, samo da znaš da si u pravu. Bolje i tako nego da te posle nagrdimo na pasja kola zbog loše datog saveta. 
) Znaš, uvek bude ono: nama je loše, ali drugi su krivi za sve. 
E, bas zbog toga. Nisam ja, majke mi
‘ade da ti verujem na reč!
)
Svet.
Večito balansiranje izmedju dobra i zla, izmedju onog što želiš i šta možeš…
Samo malo treba da se oklizneš…
Joj, siroti meca, ala balansira!
Ma mogli bi mi puno toga od životinja da naučimo, samo kada bi hteli! 
britko i pitko napisano… ali je balansiranje vrlo škakljivo. jedan pogrešan korak i već si u provaliji…
Domaćice moja, i ode mast u propast! Gadna stvar to balansiranje!
)
Eh, taj balans, ko je još našao meru, a da se nikad ne oklizne i padne?
Sanjarenja, još se nije rodio onaj koji se nijednom nije okliznuo!
)
Malo sxetam Blogogradom… I naletim na owo:
http://lh3.ggpht.com/_X6DDSOV_Vyw/SfDe0dE9csI/AAAAAAAAFBQ/6z6G3rg5l-4/IMG_2778w.jpg
Pa se setix… Kad ce brasxno?
Braschno!!! Dodji!
Ili se izbori za svoj
tanjanakić, dobro rečeno!!!
)
ovo je bas u stilu roksane,savrseno kao i sve sto sam do sad procitala! i u svemu sto si napisala se slazem ali mislim da samo deca vide stvarnu lepotu sveta jer ga gledaju cistim ocima i ne iskvarenum srcem.ne poznaju probleme i vole sve sto vide i sto im se pruzi i umeju da cene.samo dete kad u trku padne ustaje i nastavlja kao da nista nije bilo.
k1ssyfac3, hvala ti puno. Za početak, ovde neki, prošle godine, napisani postovi. Dok se ne uhodam.
))
Samo deca mogu da ustanu, otresu prašinu i bezbrižno nastave da trče dalje. Ja se iskreno nadam da u svakom od nas čuči jedno malo detence, koje odbija da naraste i da nam upravo ono daje snage da idemo dalje dignutih nosića.
)
Dobrodošla u moju novu kuću!
hvala i bolje te nasla
ja sam srecna sto imam to detence pa samo kratko oplacem kad padnem,tek da privucem paznju
pa nastavim da trcim!
k1ssyfac3, tako i treba!
)
Au,kako si ga izrekla,pravo u centar!
Sve je tako,ja tu ništa ne bih dirala…A da li ću naučiti da hodam po žici…Ko zna
3msc, kako nam ide, svi odavno hodamo po žici, a da nismo ni svesni. Hvala, draga!
))